Aflatoksini u kukuruzu

U prethodnoj sezoni žetve kukuruza bilo je mnogo govora o prisustvu aflatoksina u zrnu kukuruza. Neki su smatrali da se radi o ‘’političkoj igri’’ iako je aflatoksin zaista bio prisutan u kukuruzu! Svi mi koji smo bili na terenu, imali smo prilike da se u to uverimo.

Šta su zapravo aflatoksini, kako i kada se stvaraju?

Aflatoksini su prirodni mikotoksini koje proizvode mnoge vrste gljiva roda Aspergilus od kojih su najznačajnije Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Aflatoksini su otrovni i spadaju među najkancerogenije  poznate supstance.  Aflatoksini se stvaraju na polju i tokom skladištenja, a najčešće se mogu naći u kukuruzu, semenkama bundeve, suncokretu, soji, sušenom voću, mleku i mlečnim proizvodima i mesu.

Najznačajniji aflatoksini su aflatoksin B1, B2, G1, G2, M1 i M2. Aflatoksin B1 je najtoksičniji i gotovo je uvek prisutan gde i B2, G1 i G2. Samo aflatoksin B1, koji može da se nađe u namirnicama koje sadrže neprerađene žitarice, ne može da se nađe u mleku.On se ubraja u grupu kancerogenih supstanci.Aflatoksini su dobili naziv prema A (Aspergillus) + FLA (flavus) + TOKSIN, a oznake B i G označavaju pojavu plave (Blue) ili zelene (Green) boje fluorescencije pod UV zracima, dok oznaka M označava prisustvo u mleku (Milk). Ove materije su i u maloj količini otrovne za najveći broj životinjskih vrsta, kao i za ljude.

Buđi iz roda Aspergillus ne stvaraju aflatoksine uvek, već samo pod određenim okolnostima, na primer ukoliko su izložene nepovoljnim uticajima sredine kao što je konkurencija u ishrani od strane drugih vrsta gljiva i sl. Količina proizvedenih toksina veoma zavisi od uslova pod kojima gljive rastu. Za razliku od brojnih drugih vrsta gljiva i buđi, one iz roda Aspergillus su aerobni organizmi koji najbolje uspevaju u uslovima relativno visoke temperature (25°- 42°C) i niske vlažnosti vazduha. Zbog toga su duga i sušna leta posebno povoljna za njihovo širenje. Visoke temperature i niska vlažnost vazduha doprinose njihovom širenju i posredno, tako što dovode do pucanja semenja zitarica, koje zatim postaje lak plen ovih buđi. Da podsetim: prošle, ali  u nešto manjoj meri i ove godine, imali smo visoke temperature i nisku vlažnost vazduha.

Svoj doprinos u pojavi aflatoksina daje i kukuruzni plamenac koji oštećuje zrna i “pravi prolaz” patogenu. U našoj zemlji se njegov tretman obavlja samo na semenskom kukuruzu, a to je površina od oko 5000 do 6000 ha.

Za sada nije razvijen efikasan industrijski postupak kojim bi se u potpunosti sprečilo inficiranje žitarica ovim buđima, kao ni efikasan postupak za uklanjanje njihovih toksina iz zaražene hrane.

Šta nam je činiti?

Pred nama je nova žetva (berba) kukuruza. Stručnjaci su i ove godine bili prisutni na terenu. Za razliku od njih, proizvođači nemaju naviku da obilaze svoje parcele pod kukuruzom nakon drugog međurednog kultiviranja . To je velika greška i potrebno je menjati navike.

Najbolji vid borbe protiv ove pošasti jeste žetva kukuruza onda kada zrna imaju 21-22% vlage. U tu svrhu treba gajiti hibride koji imaju osobinu brzog otpuštanja vlage pred žetvu (Pioneer hibridi). Zatim potrebno je u sušarama u narednih 48 časova obaviti sušenje zrna sto znači spuštanje vlage na 15-16% i tada problema sa aflatoksinima neće biti. Ako ne postoji mogućnost sušenja, potrebno je obaviti barem dva eleviranja (aeracije ) u cilju spuštanja nivoa vlage zrna. Da su svi ovo uradili prošle godine, nikakvih problema ne bi bilo. Ubuduće moramo razmišljati o tretmanu merkantilnog kukuruza protiv kukuruznog plamenca, kao i tretmanu protiv bolesti primenom fungicida.

Dipl.ing. Dejan Čorogar
Delta Agrar
Menadžer za razvoj voćarstva u kooperaciji