Beli ili žuti šećer

Ovog popodneva, kao i mnogo puta ranije, posetio sam svoj omiljeni restoran u „starom kraju“. Uz kafu, mogao sam da biram: beli ili žuti šećer? 

Majka me je kao dete često slala u Bakalnicu po sitnice i šećer, naravno. Bakalin čika Ljuba, lopaticom je uzimao redom neke žute, krupne kristale i stavljao ih u jednu belu kesu, pa onda slične crne kristale u drugu belu kesu, a u treću kesu neke mrke, krupne komade, veće od bombona. Žuti kristali su bili “žuti šećer”, crni kristali “crni”, a mrki komadi su bili – “krompir šećer”.

Šta je žuti šećer? To je običan beli, nerafinisani šećer, sa šećernom repom prisutnom u tragovima i raznim mineralima (kalijum, natrijum). To je ono što se taloži na površini zidova kazana u procesu proizvodnje. Crni šećer je proizvod sa velikim sadržajem melase. Lepo miriše, ukus mu je izvanredan. Melasa je korišćena za premazivanje unutrašnje površine hrastovih buradi u kojima zri viski. Krompir šećer je produkt proizvodnje skroba u koji se dodaje šećer da bi se maksimalno iskoristio skrob. Ukus mu je pomalo opor, između kesten-pirea i ustajalih oraha.

Današnji žuti šećer dobro je marketinški upakovana priča. Žuti šećer može biti i obični beli sa dodatkom obojenog sirupa (prehrambene boje). Beli šećer sadrži 100% saharoze, dok žuti sadrži do 50% i raznorazne ostatke procesa proizvodnje. Saharoza je štetna u preteranim količinama, kao što je štetno kada se prejedete slatkiša, i biće štetna kakvog god da je porekla.

Beli šećer se proizvodi od šećerne repe, dok se žuti proizvodi od šećerne trske. Šećer od šećerne trske je uvek žućkasto-kremkaste boje, krupnijih kristala i jeftiniji je. Uvozi se iz zemalja koje su veliki proizvođači šećerne trske, prerađuje se do nivoa evropskog standarda i često deklariše kao šećer od šećerne repe. Žuti šećer, upravo zbog činjenice da je poluproizvod, trebalo bi da bude jeftiniji, a ne skuplji!

Neki ljudi daće prednost žutom šećeru jer im se viđe sviđa njegov izgled i ukus karamela. U tom smislu, sasvim je u redu i ako se vama žuti dopada više nego beli – samo nemojte da se zavaravate da je od belog i zdraviji, a naročito nemojte da se zavaravate da možete, bez ikakvih negativnih posledica, da ga jedete u neograničenim količinama.

Energetska vrednost belog i žutog šećera potpuno je ista. Zasladiti kafu ili čaj belim ili žutim šećerom dilema je koja se odomaćila među potrošačima. I dok trgovci potvrđuju da beli počinje da gubi trku od kako je žuti dobio epitet zdravijeg, u prilog tome umnogome doprinosi čuvena i zastrašujuća teorija o četiri “bele smrti“: šećeru, brašnu, soli i svinjskoj masti. Postavlja se pitanje – postoji li razlika između belog i žutog šećera, osim one u ceni?

Prema nekim procenama, prosečna osoba tokom života pojede skoro dve tone šećera! Kada tom, po malo zastrašujućem podatku dodamo i onu tezu o četiri bele smrti, ne čudi što se mnogi umesto za ovaj, odlučuju za onaj „zdraviji”– žuti.

U Srbiji samo pojedine fabrike proizvode i žuti šećer i prema navodima iz Politikinog dodatka “Potrošač” zarada na ovom poluproizvodu je vrlo mala. Uglavnom su prodavnice zdrave hrane te koje najčešće savetuju kupce da se odluče za ovu vrstu šećera ističući njegove “korisne” sastojke, pa na taj način ostvare veći profit. Pojedina istraživanja kažua u Srbiji samo 5% potrošača čita deklaracije, a da se na proizvodimamože naći i podatak da li se u korpi nalazi, beli, žuti, smedji ili pak rafinisani šećer kome je dodata prehrambena boja.

Ah,da…umalo da zaboravim! Kafa se već ohladila. Sa žutim ili belim šećerom…ne moram je više ni piti!

Dipl.ing. Dejan Čorogar
Delta Agrar
Menadžer za razvoj voćarstva u kooperaciji