Suzbijanje korova posle žetve

Višegodišnji korovi kao što su palamida, divlji sirak, poponac, divlja paprika i ostali veoma su česti korovi naših njiva. Njihovo prisustvo na ratarskim površinama veoma otežava obradu zemljišta. Takođe uzimanjem hranljivih materija i vode u velikim količinama, korovi predstavljaju konkurenciju gajenim biljkama ometajući njihov pravilan razvoj, što neminovno dovodi do smanjenja prinosa.

Pored uobičajene primene herbicida u toku razvoja strnih žita (od faze 2 lista do bokorenja i od faze bokorenja do drugog kolenca) ne treba izostaviti ni suzbijanje korova na strništu.

Posle žetve strnih žita potrebno je ukloniti žetvene ostatke (slamu) i sačekati 15 – 20 dana da korvi niknu u što većem broju. Kada korovi budu u fazi četiri do šest listova, poželjno je uraditi tretiranje neselektivnim (totalnim) herbicidima na bazi glifosata. Tretiranu površinu strništa ne treba obrađivati 15 do 20 dana posle primene kako bi se herbicid  što bolje transportovao preko lista do korena i rizoma. Tretiranje bi trebalo izvoditi u večernjim časovima.

Suzbijanje korova na strništu se preporučuje umesto česte pojave spaljivanja slame što nanosi velike štete sa dugotrajnim posledicama. Spaljivanjem slame gube se značajne količine organske materije i sav azot, a ubrzava se opadanje sadržaja humusa u zemljištu. Spaljivanjem slame se zagađuje atmosfera a takođe i uništavaju neki korisni mikroorganizmi u zemljištu. Ne treba zanemariti ni opasnost od izbijanja požara.

Herbicidi primenjeni na strništu deluju samo preko lista i zelenih biljnih delova ne ostavljajući herbicidne ostatke u zemljištu, tako da se narednog proleća na tako tretiranoj parceli mogu sejati usevi bez ograničenja.

Suzbijanjem korova na strništu smanjuje se brojnost korova za naredni usev, koji obično bude neka okopavina. Zahvaljujući ovoj meri u proleće naredne godine problem korova se često može rešiti samo jednim tretmanom sa nekim zemljišnim herbicidom.

Dipl.ing. Dejan Čorogar
Delta Agrar
Menadžer za razvoj voćarstva u kooperaciji