Voćarstvo u Srbiji – Može li biti profitabilno?

Veoma često kada se pomene poljoprivreda u Srbiji, prva asocijacija je na nešto staro, siromašno, neisplativo ili prevaziđeno.

Primarna proizvodnja se poistovećuje sa selima u kojima pretežno živi starija populacija, i gde se proizvodnja obavlja ekstenzivno i na manjim površinama. Razlozi za ovakvu reakciju ljudi su pre svega ne toliko zavidna ekonomska situacija u Srbiji, mala zainteresovanost za ovakvu vrstu posla, zastarele metode, ekstenzivna proizvodnja, odbojnost manjih proizvođača prema novim tehnologijama i trendovima, i mnogi drugi.

jabuke

Jabuke – Voćarstvo u Srbiji

Srbija pruža i više nego dovoljne uslove za intenzivnu proizvodnju. Česti su i pozitivni komentari svetskih stručnjaka po pitanju zemljišnih i klimatskih uslova Srbije, iako se u njihovim zemljama, gde su uslovi manje povoljni, ostvaruju daleko bolji rezultati u prinosu i kvalitetu.

Kada je, na primer, jabuka u pitanju, primenom adekvatnih metoda (kalemljenje sorti jabuka na slabo bujne podloge, forimiranje uskog oblika stabla, gusta sadnja, sistem za navodnjavanje kap po kap, primena adekvatne zaštite od bolesti i štetočina, adekvatno planiranje lokacije za podizanje zasada, odabir odgovarajućeg sortimenta i dr.) moguće je ostvariti visoke prinose i vrhunski kvalitet. U sledećoj tabeli možemo videti okvirne troškove podizanja jednog hektara jabuke u intenzivnoj proizvodnji. *

tabela1

Zarada od jednog hektara jabuke pojedinih godina dostiže i preko 10 000 € u punoj rodnosti, koja nastupa u četvrtoj ili petoj godini od sadnje.

Jedno od bitnih pitanja je kako naći kupca za proizvod. Za to postoji rešenje: kooperacija. Veliki proizvođači nude manjim proizvođačima i ugovor o kooperaciji, u kom se veći proizvođač obavezuje da će otkupiti robu za određenu cenu, a pri tom će pružati usluge savetodavca manjem proizvođaču.

Nije jabuka jedino voće od kojeg možemo profitirati. U sledećim tabelama možemo videti troškove i prihode kod gajenja nekih jagodastih vrsta voćaka.

Tabela 2 malina

Tabela3 ribizla

višnja

Višnja – Voćarstvo u Srbiji

Još jedna vrtsta koja može biti isplativa je višnja. Troškovi podizanja zasada, koji podrazumevaju pripremu zemljišta i troškove sadnje, u proseku iznose oko 3 000 € po hektaru. Troškovi nege u prvoj godini iznose oko 700 € po hektaru, u drugoj oko 750 € i u trećoj godini oko 850 €, a troškovi redovne proizvodnje se kreću od 2 200 € do 2 800 €. Uložena sredstva se mogu vratiti i do četvrte godine od podizanja zasada, a od pete godine pa nadalje, čista dobit bi se kretala od 5 000 do 7 000 € po jednom hektaru.

Osim profita možemo obezbediti i sezonska ili stalna radna mesta za lokalno stanovništvo.

Na osnovu ovakvih procena troškova i profita zaključujemo da voćarstvo svakako može biti unosno i profitabilno. Sve ostalo je na vama i na vašoj odluci.
David Slavković

Izvori: Delta Agrar, Nikolić Mihailo, Milivojević Jasminka: „Jagodaste voćke: tehnologija gajenja“, 2010, Mratinić Evica: „Višnja“, 2010

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.